U nameri da upozori javnost na probleme prisutne u primeni Zakona o civilnim žrtvama rata, zastupnica Dragana Jeckov je u raspravi o konačnom predlogu izmena i dopuna ovog akta ukazala na njegove ozbiljne etičke prepreke koje u praksi dovode do ugroženosti i bespomoćnosti civila koji su na bilo koji način stradali tokom ratnih sukoba. Naglasila je da, iako je zakon zamišljen kao jasan i pravedan, nakon četiri godine primene, sve češće postaje kamen spoticanja, umesto mehanizam koji štiti i dostojanstveno čuva sve civilne žrtve rata podjednako. Svoju tvrdnju potkrepila je konkretnim činjenicama, što nagoveštava da ova rasprava ne predstavlja tek tehničko pitanje izmena zakona, već suštinsko pitanje pravde prema onima koji su rat preživeli bez oružja u rukama, ali sa trajnim posledicama.

– Zakon o civilnim žrtvama rata danas doživljava svoje prve izmene, nakon dovoljno dugog perioda primene u kojem je postalo jasno gde sistem puca. Umesto širenja kruga onih koji ostvaruju prava, praksa je pokazala suprotno – netransparentne postupke, diskrecione odluke i tumačenja koja su u pojedinim slučajevima poprimila obeležja diskriminacije – navela je Jeckov.

Kao posebno problematičnu ocenila je primenu člana 5. Zakona, prema kojem Komisija Ministarstva branitelja donosi odluke o takozvanoj bezbednosnoj smetnji, i to bez ikakvog obrazloženja. Istovremeno, strankama nije omogućeno da iznesu svoj stav niti da se izjasne o optužbama da su navodno pomagale ili sarađivale s neprijateljskim jedinicama. Jedan od najpotresnijih primera koji je navela jeste slučaj devojčice stradale sa svega šest godina, koju je sistem kasnije „detektovao“ kao osobu kod koje postoji prepreka iz člana 5. Zakona. Kako je istakla, protiv nje nikada nije vođen krivični postupak, niti je bila obuhvaćena Zakonom o opštem oprostu, a dodatni apsurd predstavlja činjenica da se od nje zahtevala dokumentacija koja objektivno ne postoji, budući da su bolničke arhive uništene tokom ratnih dejstava.

Pored toga, Jeckov se osvrnula i na slučaj žene čiji je suprug postao invalid još pre devedesetih godina, a koji je 2001. godine poginuo nakon što je nagazio na minu.  Spor se vodi pred upravnim sudom, a iz prvostepenog i drugostepenog rešenja nije jasno koga od njih dvoje se smatra pripadnikom, pomagačem ili saradnikom neprijateljskih vojnih ili paravojnih jedinica. Može li osoba koja je već pre rata ostala bez ruke imati takav status? – upitala je Jeckov u Saboru, ukazujući na potpunu nelogičnost postojećih rešenja.

Zaključila je da predložene izmene Zakona, iako predstavljaju određeni korak napred, i dalje nisu dovoljne te da postoji značajan prostor za unapređenje. Najavila je podnošenje amandmana Kluba zastupnika SDSS-a, posebno u delu koji se odnosi na prihvatanje inostrane medicinske dokumentacije u slučajevima kada domaća dokumentacija nije dostupna zbog ratnih okolnosti. Prema njenom mišljenju, trebalo bi jasno propisati izuzetke i procedure za prihvatanje takve dokumentacije, uz precizan popis verifikacionih koraka – overe, overene prevode, potvrde međunarodnih tela putem međunarodne pravne pomoći, kao i mogućnost medicinskog veštačenja na osnovu inostrane dokumentacije.

Govoreći o etičkom i moralnom aspektu problema, Jeckov je naglasila da apsurd i posledice ratnih stradanja pogađaju sve jednako.

– U svakom ratnom sukobu najgore prolaze oni koji nisu nosili oružje i koji su se zatekli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Njihova patnja ne završava krajem rata, ona se nastavlja godinama. Zato ova tema duboko nadilazi dnevnu politiku. Govorimo o ženama, muškarcima i deci koji su izgubili život, dom, dostojanstvo i sigurnost ne zato što su bili deo sukoba, već zato što su ga pretrpeli. Kao društvo i država imamo moralnu i političku odgovornost prema tim ljudima. Ta odgovornost ne zastareva i ne sme biti predmet relativizacije. Civilne žrtve ne bi smele imati nacionalnost, versko niti političko obeležje – žrtva je žrtva, a patnja je patnja – zaključila je Jeckov.

Nakon što je u raspravi rasvetlila problematične tačke koje su godinama ostajale u senci, ostaje nada da će njeno zalaganje dovesti do stvarnih promena u korist svih civilnih žrtava rata. Dalji tok zakonodavnog procesa pokazaće u kojoj meri će izneseni argumenti biti uvaženi u konačnim rešenjima. Jedno je, međutim, sigurno, bez jasnih i doslednih rešenja, sporovi i nepravde neće nestati sami od sebe.

izvor: portal срби.hr