Јуче сам у мору лоших информација које нас све скупа саплићу и са ногу обарају већ мјесецима, у самоизолацији чекајући резултате теста на корону, сазнао и лијепу вијест. Дугодишњи ми пријатељ, један од пионира политичке опције којој припадам, горљиви човјек за сваку идеју којој се посвети – Лазо Ђокић добитник је Медаље “Сјећања Јунака Домовине” Руске федерације! Медаљу му је за “висока достигнућа у чувању и промоцији војне историје” додјелио руски министар одбране Сергеј Шојгу, а уручио на обиљежавању Десанта Дунава, нови војни аташе Амбасаде Русије у Загребу Генадиј Жожаев.
ПОЗДРАВЛЯЕМ ТОВАРИЩ ЧЕРНЫЙ!!! Честитам друже “Црни”!!!
Лијепа геста министра велике антифашистичке државе Русије. Признање за прегалаштво овдашњем малом човјеку. Шојгу сумњам да ће лично упознати Ђокића, осим ако недај Боже буде неког новог “Десанта на Волгу” али и тада тешко јер Ђокић је одавна годинама прешишао и статус “трећепозивца”! Међутим, Шојгу ето у далекој и хладној Моски или у Путиновој Дачији на Црном мору зна за човјека који годинама не само да заговара, него дјелима конкретним ради на чувању антифашизма, његовању духа ослободилачког рата али и чувању сјећања на допринос велике Црвене армије у сламању фашизма са посебним фокусом на ова подручја. На Вуковар, На Батину, Болман и друга мјеста у којем су Хитлера и његове сателите сламали заједно антифашистичке јединице Народносолободилачке војске и Красная армия (црвена армија).
Ђокићева медаља је ето доказ да добра дјела добрих људи, ма како они мали били и на како они малом простору дјеловали, ипак стигну до великих. Великих и по моћи и територијем! Подстицај за све нас остале.
Лазо Ђокић је вишегодишњи предсједник Удружења антифашистичких бораца и антифашиста у Вуковару и члан (колоквијално) “централног комитета” односно Савеза удружења антифашистучких бораца и антифашиста на државном нивоу у Загребу (САБА). Организује бројне манифестације у знак сјећања на побједу над фашизмом. Од полагања вијенаца, свечаних академија обогаћених непобитном историјском потком, јавних презентација којима упозорава на растуће негације антифашизма, обнове антифашистичких споменика при чему му је вуковарски спомен комплекс “Дудик” животна иснпирација и свих других радњи којима је основни задатак – незаборав!!! И не само у Вуковару и његовој околини. И не само у Хрватској. Радо је виђен “друг”, у шта сам се и лично освједочио више пута, и у Србији и у Босни и широм бишве државе. Код свих оних који његују исту идеју. Код свог Фахре, Мухамеда, Златка, Јована и свих осталих “камарата”!
И то ради врло врло успјешно. Уосталом, зна то ето и Шојгу!!!
Ђокићева медаља “јунака руске домовине” (знам да се не зове баш баш тако, али игром ријечи јако љепше звучи!!!) је лично, али и колективно признање. Признање је то и чика Милораду Јандрићу, Нади Бачван, Невенки Кукић, Марији Фудера, Злати Мишкић, постхумно Радославу Бошковићу, те посебно 94-о годишњем виталном старини чика Васи Костелнику – једнином живућем правом партизану и борцу. Признање свима нама. Кажем у множини јер и сам припадам овом “друштву”. За неке из врхова власти, како свих бивших тако и ових садашњих ,можда смо “друштво мртвих пјесника” јер они би да бас нема као “визиткице” на вријеме у којем је њихова идеја завршила на историјском ђубришту, а нашу приглила савремана цивилизација као једну од својих највећих идеја . Али ето ипак нас има!
Да се разумијемо, ни мој друг “Црни” (једном у шали дадох му ово конспиративно име и оно међу нама остаде), ни остали наши “саборци” не вуку паралелу тоталне једнакости између антифашизма и комунизма! Битно их разликујемо и теорисјки и практички. Антифашизам је не само идеја већ и широки покрет, свјетоназор, философски правац, социолошки феномен…, док је комунизам био само један од “радних алата” антифашизма, зависно од средине до срединине. И руку на срце, комунизам је имао подоста својих “лијевих скретања” од којих је подиста људи страдало, А антифашизам је данас, иако више одавна нема ни Хитлера ни Павелића ни Муслолинија, (п)остао универзална мјера за вриједност код сваког прогресивног човјека.
Истина и нажалост у неким друштвима, још једном нажалост јер посебно у нашем хрватском јавном простору постоје снаге које би клонирале Хитлера и Павелића, све заједно са Мусолинијем. Заборављају да би у случају да им се тај “хибрид прими” за на море у Задар и Пулу требали пасош, јер је по државе баш Павелић на тацни испоручио Мусолинију. Али док је “друга Црног” и свих нас осталих – “NO PASARAN” (неће проћи)!
Зато Ђокићева медаља није само комадић метала и попратног папира објашења, већ признање свим “Ђокићима” овога свијета!
Да, малоприје ми стиже налаз на нови “фашизам” који пријети да, овај пут, као “невидљиви ‘Итлер”пороби данашњи свијет – корона вирус. Погледавши га добар пријатељ Срђан ми рече да не бринем, јер како каже, имам црно на бијело да настављам једну од својих карактерних особина – НЕГАТИВАН!!
l1
l2
l
