Имати свог представника у Парламенту Европске уније, а заступници се бирају у недељу 9. јуна, била би круна политичког деловања Самосталне демократске српске странке. До сада смо покушавали у два наврата. Године 2014. нашем данашњем председнику Милораду Пуповцу на листи СДП и партнера мањкало је око 1700 гласова да се нађе међу 12 представника Хрватске у “европској скупштини”. Пет година касније ишли смо самостално. Са нешто мање од 30 000 гласова нисмо остварили жељени резултат али смо помакли многе границе и на максимално видљив начин скренули пажњу Европе на проблеме хрватског друштва. Нажалост ако нисте међу 750 посланика Парлaмента о истима не можете говорити ни деловати у политичком и сваком другом центру моћи савремене Европе.

Имати свог представника у Парламенту значи и могућност чланства у некој од програмски сродних европских великих политичкх фамилија и политичког деловања унутар заступничких клубова тих великих групација. Социјалисти, Пучани, Зелени, Реформисти, Конзервативци, Демократи, Левичари – неке су од кључних групација. Бити дио једне од њих значи да више нисте нисте сами на ветрометини. Да више нисте сами већ да имате дебелу залеђину не само унутар ЕУ парламента већ и у решевању статусних и свих других проблема унутар матичних држава. Знате за ону пословицу која каже “зашто нико не дира малог “цигу” (част Ромима а израз користим искључиво ради илустративне симоблике) у првом разреду? Зато јер има “тату” у осмоме!!! Тако би и СДСС, а тиме и наше бирачко тело, уласком у асоцијацу велике политичке европске групације имао и сарадника и заштитника.

Имати свог представника у Парламенту није само корист за Србе у Републици Хрватској. Корист је то и за Србе у Србији, Републици Српској, па и Црној Гори као и за званичне њихове политичке институције. Ове државе нису чланице Европске Уније, а евидентно је да то неће скоро ни бити и њихов глас се не чује на месту на којем се о свему одлучује. Представник СДСС-а може бити и њихов представник посебно у контексту сарадње и утицаја у Европској комисији – Влади Европе о рецимо статусним и другим питањима Космета које је “нулта тачка” политике Србије.

Имати свог представника у Парламенту значи и његову партиципацију у некима од парламентарних Одбора – вањскополитичком, за развој, за људска права, трговину, безбедност и одбрану…, у којима се креира укупна европска политика а коју имплементира Комисија односно “европска Влада”. Знам да нам се не свиђају многи ветрови који дувају из Брисела. Поготово они који се косе са нашим светоназорским и мораллним начелима. Али да бисте нешто покушали променити, логично је и сасвим јасном да је неопходно и да будете део система који доноси одлуке те да имате активан утицај на процес одлучивања. Ако сте вани, остаје вам само да се љутите и будете намргођени. Ал од тога “крува” нема!!!

1

2

Имати свог представника у Парлеманту значи имати право на Уред европског заступника. А у уреду су дакако људи. Осим центра моћи Брисела, такав Уред може бити и у Загребу а зашто не и у Вуковару или неком другом месту? Шанса је то за двадесетак наших младих људи, образованих, језички суперериорних (при чему није искључиво нужно млађих) да обављајући своја задужења као сервис европског заступника по разним секторима, буду на извору информација, да активно учествују у припреми широког спектра одлука те да се на крају крајева додатно образују и обучавају у пословима у којима је српска заједница у Хрватској кадровски подоста у дефициту. Дакле уласком кандидата СДСС-а у ЕУ парламент, не улази само он већ на “мала врата” и још двадесетак људи!!!

За европску утакмицу, коју сада играмо не више на малом игралишту у којем смо принуђени бирати рози мањински листић, већ играмо на “Вемблију” или “Ноу кампу” што значи да гласамо на истим (белим) изборним листићима као и сви грађани Хрватске – треба нам по процјенама нешто испод 60 000 гласова. Наш СДСС је дио велике коалиције 12 политичких странака. Коалицијска листа је нзвана “Фер плеј” листа јер су заиста на њој полититички одмерени и умерени људи. Зар сте икада чули, од како је хрватског парламентаризма, да Милорад Пуповац, Валтер Флего, Матија Посавец, Радимир Чачић, Даворко Видовић, Домагој Хајдуковић…, говоре или делују ксенофобно и искључујуће. Нисте нити ће те чути! Ова листа је заправо листа неке друге Хрватске, Хрватске каква треба сваком нормалном неоптерећеном грађанину – уљуђене Хрватске којој је различитост инспирација и прилика а не терет.

Изборне листе су тзв “полуотворене листе” на којима на гласачком листу (намерно не кажем листићу јер ће он бити већих димензија) осим редног броја кандидацијске листе (у нашем случају листа број 9.) можете заокружити и име једног од 12 кандидата и тиме исказати своју политичу преференцију.

Наша сугестија бирачима је да заокруже кандидата под реднм бројем 12. (задњи кандидат на листи број 9) председника наше странке др Милорада Пуповца. Да би Пуповац на основу преференцијалних гласова ушао у ЕУ пармламент, према проценама, требало би да добије поверење нас око 22000 бирача! Број делује висок, али искуствено на основу низа досадашњих избора, верујте није недостижан!

Дакле, ако желимо све наведено у горњем делу текста и још доста тога како бисмо, уз остало, побољшали свој политички, економски и сваки други положај, одвојимо пола сата у недељу не за Милорада Пуповца и СДСС – већ за себе!!! Изађимо на изборе и на листи број 9. заокружимо број 12, , а “игра” такође и варијанта да зокружимо и редни број листе – дакле “9” и кандидата под редним бројем “12” Милорада Пуповца.

Два пута смо покушали – па нека, нам је свима, трећа срећа!!!