Главни одбор Самосталне демократске српске странке на данашњој седници одржаној у Вуковару усвојио је Изјаву саосећања са страдалим Србима западне Славоније и Билогоре  јесени и зиме 1991. године. Усвајање Изјаве иницирао је члан Главног одбора Милан Радаковић из Батињана код Дарувара, преживјели сведок ове српске трагедије.

МИЛАН РАДАКОВИЋ (У ПРВОМ ПЛАНУ)

Текст изјаве преносимо у целини;

Дубоко саосећамо са више од 51 000 наших сународника из 168 села око Воћина, Слатине, Грубишног Поља, Сирача, Ђуловца, Дарувара и Пожеге који су присилно протерани јесени и зиме 1991. године са својих огњишта. 

У кампањи етничког чишћења овог простора убијено је око 630 Срба цивила чији је једини кримен био што нису успели отићи и побећи на време, а ликвидирано је и 30-ак ратних заробљеника. У демократској држави незамисливо је да за ове злочине никада нико није одговарао! А исто тако је незамисливо и недопустиво да до данас не знамо ни резултат истраге, по поднесеним казненим пријавама, за злочине над Србима у селима Пожешке котлине из истог периода. 

Осим огромне жртве, овај егзодус остаје у колективном памћењу свих нас и по температурама испод минус 20 степени и високог снега кроз који су се Срби разним путевима спаса, пешице или са импровизованим превозним средствима, у сталној животној опасности – пробијали до Босне.

Са дубоком тугом се сећамо овог првог великог и насилног егзодуса Срба у новој хрватској држави и жртава страдалих у њему!

Обзиром на предратни број Срба западне Славоније и Билогоре, овај погром и злочин није ништа мањи од истога почињеног у Бљеску и Олуји!

Главни одбор подржава комеморативна окупљања попут данашњег у Грубишном Пољу којима се одаје пијетет убијенима и даје обол свеукупној жртви српског народа ове регије, те у чувању сећања даје и даваће свој пуни допринос. 

Подсетимо, цела јесен 1991. је обележена страхом и неизвесношћу код тамошњих Срба. Већ 30. октобра исте године  Срби Билогоре су били присиљени да напусте Тучевић Поље и околна села. Памте се надреалне сцене у којима Срби прелазе планину Папук заједно са својом стоком и одлазе ка Босни! Потом је по истом сценарију прислино испражњено још 168 традиционалних српских насеља. Врхунац перфидности је одлука Кризног стожера за Пожегу о привременом исељавању Срба из својих кућа под изговором да их се сачува од ратних дејстава. Чим су измештени, њихова имовина је потпуно опљачкана! Они који нису послушали наредбу и остали су у својим домовима, као и они који су се вратили из “изолације”, били су  изложени  физичкој тортури укључујући и бројне ликвидације!!!

СВЕДОЦИ МЛАДЕН КУЛИЋ И ИГОР ПАВКОВИЋ (ПРВИ И ТРЕЋИ СА ЛЕВА) 

Одлуком Српског народног већа из 2013. сваке године у децембру заједничку комеморацију жртвама егзодуса Срба Билогоре и западне Славоније одржавају Жупанијска већа Вировитичко-подравске, Бјеловарско-билогорске, Пожешко-славонске и Бродско-посавске жупаније. Домаћинство и организација комеморације сваке године припада једној од четири жупаније обухваћене егзодусом. Тако се лани трагедије сећало у Слатинском Дреновцу, а данас у Грубишном Пољу!

ПРЕДСТАВНИЦИ СРПСКИХ ИНСТИТУЦИЈА ДАНАС У ГРУБИШНОМ ПОЉУ