У склопу предизборне кампање, тројица кандитата из редова српске националне мањине за мјесто у Хрватском Сабору, обишла су неколико мјеста широм Далмације, од Скрадина, Братишковаца, Ислама Грчког до Обровца. У разговору са локалним, углавном повратничким становништвом, имали су прилику суочити се са свим њиховим проблемима, али и упознати их са тренутном ситуацијом те могућностима како доћи до остварења права која им припадају. У свим крајевима Далмације, најчешћи проблеми повратничког становништва углавном су исти: лоша инфраструктура, лоша опскрбљеност питком водом, недовршена обнова, непоштовање законом гарантованих права мањина, немогућност пласмана домаћих производа од којих већина преживљава, док поједина села још увијек немају ни струју. Тројица српских кандидата: Милорад Пуповац, Миле Хорват и Борис Милошевић, заједно са својом замјеницом Весном Бланушом, разговарали су и са појединим представницима локалних власти, те изразили жељу за заједничком сарадњом у име добробити читаве заједнице, те што бољим суживотом у овом крају Хрватске. Уз кандидате за саборске заступнике, са становницима Далмације дружили су се и дожупаница Шибенско-книнске жупаније, Ања Шимпрага, те замјеник жупана Вуковарско-сријемске жупаније, Ђорђе Ћурчић.
У склопу посјете граду Скрадину, сви заједно обишли су језеро Прокљан, увидјевши да уз све туристичке потенцијале и природне љепоте овога краја, становници у скрадинском залеђу ни данас немају асфалт и воду. То је заједнички проблем, не само за мјештане у селима, већ и за цијелу државу која највеће приходе остварује управо захваљујући туризму, а не користи основне туристичке потенцијале.
Након Скрадина, кандидати су се задржали у разговору и дружењу са око седамдесетак окупљених становника Братишковаца. По ријечима Весне Блануше, изненађујуће је добро расположење и интересовање људи да се одазову на овакве скупове, што је само један од показатеља да вјерују како без својих представника неће моћи ни до својих права.
„Гдје год да смо дошли, људи су нас поздрављали и пружили нам максималну подршку у борби за оно што нам предстоји. Оваква дружења и разговори са људима на терену, добри су и за нас и за њих, јер без заједничке сарадње не можемо урадити ништа за нашу заједницу. Ми видимо у каквим условима они живе, а они опет имају прилику чути шта смо спремни и на који начин им можемо помоћи“, каже Блануша
Заједнички утисак из Обровца је спремност представника локалних власти на сарадњу и заједнички допринос у изградњи бољег суживота, што је од велике важности за домаће становништво. Без такве подршке, слажу се кандидати, тешко је сјести за заједнички сто и пронаћи начин како унаприједити читаву заједницу. „И у овом крају треба наћи начина како уложити у туризам, али и све потенцијалне гране привреде околних мјеста, јер без јакок залеђа нема ни доброг живота у граду. Људима треба помоћи на путу до проналаска посла, младе задржати, а онима који још увијек размишљају о повратку, пружити могућност да се врате у своје крајеве“, слажу се кандидати.
Од велике помоћи на рјешавању права повратника у Задарској жупанији, биће и новоизабрана предсједница градске организације СДСС-а у граду Бенковцу, Катарина Врцељ. Ова млада жена рођена је у Финској, Економски факултет завршила је у Русији, прича неколико страних језика, а са супругом и двоје малољетне дјеце данас живи у близини Бенковца. Катарина је представљена на трибини одржаној у Исламу Грчком, а пред њом је посао на ревитализацији странке у Бенковцу, али и ангажман око свих постојећих проблема на подручју ове општине.
Пред неколико десетина мјештана Ислама Грчког, тројица кандидата поново су нагласила значај предстојећих избора, првенствено због могућности три српска представника у Сабору.
„Добро је имати конкуренцију, али не би било добро да изгубимо мандат, односно да наше гласове расипамо у тренутку када су нам од велике важности. Три заступника нам требају за клуб, а клуб заступника је неопходан да имамо легитимитет. Јако је битно да сада остваримо преко 10 000 гласова, да покажемо стабилност коју имамо. Много пута сам рекао, али поновићу опет оно што знам из искуства, ако немамо руку и гласове у Сабору, џаба је што постоје закони на папиру. Док смо пролазили кроз бројна мјеста у Далмацији, проф. Пуповац је рекао како сваки пролазник може тачно видјети гдје живе Срби, било да се ради о рушевинама објеката, неосвјетљености или лошим путевима. Уз исправку свега тога, желимо и ћириличне натписе, не зато што ми не знамо ћирилицу па је тако требамо учити. Знамо ми и ћирилицу и латиницу, али зато желимо да сваки пролазник зна да и у том мјесту живе Срби“, рекао је, између осталог, Борис Милошевић.
Миле Хорват захвалио се Катарини Врцељ на спремности да се прихвати посла у градској организацији СДСС-а у Бенковцу, иако је свјесна, као и сви присутни, да јој неће бити лако. Исту праксу, у будућности, ова странка спроводиће и у источном дјелу Славоније, јер како каже Хорват: “Жене су сериозније, озбиљније и спремно одрађују прихваћени посао.“
„Ми смо увијек за то да дамо шансу и подршку младим људима, нарочито онима који су се спремни залагати се за добробит наше заједнице. Сви наши простори су скоро идентично девастирани, порушени, а то је друга слика ове државе. Заједно морамо подићи стандард сваке локалне самоуправе. Хрватска данас прича о крупним стварима и великим политикама, а људи немају основне, елементарне услове за живот. Умјесто тога, шаљу се безобразне поруке, лаж, преваре и цинизам. Слави се и својата Никола Тесла, а села у његовом личком крају немају струју. То је лоша политика Владе ове државе. Није вријеме за велике идеологије, већ треба гледати практичне ситуације. Морам поновити, по ко зна који пут, да од петнаест наших општина, само двије у овом тренутку могу саме да се одржавају, што значи да ,уколико се донесе такав закон, постоји опасност од њиховог гашења. Вјерујем да је то некима и крајњи циљ, јер смо ми осјетљива категорија грађана у овој држави. Зато, замолићу све вас да изађете на изборе и да заједно кренемо у борбу за наша права. Борис Милошевић биће ваша директна линија за проблеме из Далмације. Око 160 000 Срба има право гласа, и немојмо дозволити да то право не користимо“, објаснио је Хорват.
Милорад Пуповац осврнуо се на константно застрашивање српског народа у већини крајева Хрватске, што је увијек актуелна тема пред изборе.
„До уласка Хрватске у ЕУ бирале су се ријечи, строго се водило рачуна да се европској комисији пошаље што боља слика. Након уласка Хрватске у ЕУ, гдје смо и ми подметнули своја леђа и сарађивали, било је буке, није било оволиког хушкања и ширења мржње, донекле смо живјели у миру. Након положеног теста пред Европом, Карамарко је одмах изјавио да неће коалицију са СДСС-ом. У те 3-4 године ,умјесто да смо се бавили обновом, стамбеним збрињавањем, заосталим и неисплаћеним пензијама, ми смо се бавили доказивањем да ли је ћирилица злочиначко писмо или не, оспоравањем и непризнавањем Јасеновца, те многим сличним стварима. Са тиме смо се тада сусретали, а данас настављамо са црнокошуљашима у Загребу, шаторашима у Србу, и онима који насрћу на наше институције: СНВ, „Просвјету“, странку, и све то преко проданих душа. Намеће се једно логично питање, због свега овога. Зар је могуће да нико не може добити изборе а да не прави штету Србима? Лоше управе, институције које не раде свој посао, лоше политике и неприпремљени политичари су наша стварност, а ми то не желимо. Против смо производње страха и ратне реторике. Изопштени смо и искључени, а желимо миран и нормалан живот. Желимо ревитализацију занемарених крајева попут Равних Котара, јер када би функционисали Котари, Буковица, Лика, и остали крајеви, и ова држава би имала више користи. Неопходно је оживјети читаво ово залеђе, окупљати и едуковати људе, указати на могућност за аплицирање ка различитим пројектима. Треба нам заступљеност и у хрватским водама, шумама, ХЕП-у, па да сви живимо боље“, закључио је Пуповац.
Кандидати су истакли важност за бригу oкo културних споменика и споменика културе које Срби вјековима чувају кроз своју историју, од Куле Јанковића у Исламу Грчком, до манастира Крупе, који сљедеће године обиљежава седам вијекова свога постојања, гдје су и боравили на празник Велике Госпојине.
Васка РАДУЛОВИЋ