Посетили смо доајена странке у Барањи Томицу Младеновића

Председник Главне скупштине др Војислав Станимировић и председник Извршног одбора СДСС-а Боро Ркман данас су у Кнежеву посетили Томислава-Томицу Младеновића, једног од оснивача и доајена странке у Барањи. У пратњи су били заменик начелника општине Поповац Зоран Милошевић и председник вуковарског СДСС-а Срђан Колар.

Током двочасовног разговора евоцирана су сећања на оснивање огранка странке у Поповцу али и читавој Барањи у чему је Младеновић имао огроман и несебичан допринос. Уз остало био је у више мандата председник Општинске организације Поповац, већник у истој општини, члан Главног одбора и члан Скупштине СДСС-а. Младеновића, иначе врло емотивног човека, посета је дубоко дирнула па током враћања успомена нису изостале ни сузе!

Младеновић, пензионисани просветни радник родом из околине Прокупља у Србији, крајем педесетих година прошлог века стигао је у Барању где је провео читав радни век као и највећи део живота. После смрти супруге која је умрла пре четири и по године живи сам и како каже “за некога ко је навикао на активан друштвени живот, од самоће нема горе казне! Осим понеке манифестације српске заједнице на коју веома радо оде, Младеновићу виталном 82-годишњаку једина свакодневна активност је одлазак на гроб супруге Божане!

“Браћо моја не можете ни замислити колико сте ми среће донели данашњим доласком. Значи ипак је иза мене остало нешто и ипак неко цени мој допринос нашој странци и заједници” у више наврата је понављао Младеновић.

“Већ дуже време на Извршном одбору разматрамо иницијативу да предложимо, унутар странке, формирање “Клуба сениора”, а након данашње посете све сам ближе да ту идеју и предложимо Главном одбору, рекао је председник Извршног одбора Боро Ркман. За страначку прес службу Ркман је навео како попут Младеновића у разним деловима Хрватске има барем још двадесетак данас страначких ветерана, а некад страначких “пионира” у својим срединама. То су људи у познијим годинама, али и људи који су имали храбрости пре двадесетак година стати на челу српске политичке странке. То не смемо да заборавимо. Зашто их не бисмо окупили барем једном годишње. Да се виде међусобно, да се виде са нама, а млађим колегицама и колегама пренесу своје огромно искуство. То би било људски и политички коректно, а нашим сениорима би то свакако унело новост и динамику у свакодневној животној колотечини!