Код девастираног споменика револуције народа Кордуна на Петровој Гори, данас је у присуству петстотињак учесника традиционалним народним збором евоцирано сјећање на пробој усташког обруча 13. маја 1942. године.

Код костурнице у којој су сахрањени посмртни остатци двадесетак од укупно тристотињак страдалих “рогуљаша” у неуспјелом првом пробоју обруча, положени су вијенци и цвијеће. Уз Амбасаду Републике Србије у Хрватској и бројне друге, вијенац су положили кандидади СДСС-а на европским изборима проф.др. Милорад Пуповац и проф.др. Дејан Јовић.

У пригодном обраћању Јовић је, уз пстало рекао, да партизанки и усташе никада неће бити ист0:

Поред начелника Опћине Војнић Небојше Андрића, присутне је поздравио и на значај чувања антифашизма подсјетио предсједник Самосталне демократске српска странке Милорад Пуповац.

Подсјетимо, ослобођење Војнића почетком 1942. године представља највећу побједу до тог времена у Хрватској. Крајем марта усташе упадају у Петрову гору вршећи звјерства над цивилним становништвом. Ноћу, 31. марта партизани 1. и 3. батаљуна 1. кордунашког ореда, потпомогнути са 700 цивила „рогуљаша“, јуришају на упоришта усташа на врху Петровац. Акција није успела. Систематско стезање обруча, у којем суђелује око десет хиљада непријатељских војника – усташа, Талијана и домобрана, почиње 9. маја. У обручу се налазило 730 партизана и око десет хиљада цивилног становништва у збјегу. У току напада 11. усташка бојна проналази објекте Прве партизанске болнице у Петровој гори, али 80 рањеника остаје неоткривено у земуницама. Одлучено је – кренути у пробој!  Након пробоја обруча непријатељ се повлачи из Петрове горе. Тих је дана страдало и цивилно становништво (усмрћено је 1300 жена и дјеце), а у пробоју су погинула 23 партизанска борца.