Разматрајући поједине приједлога закона које су у саборској процедури, на основу члана 41. става 1. Статута Самосталне демократске српске странке, Предсједништво СДСС-а на сједници одржаној 22.01.2018. године, усвојило је више закључака који треба да допринесу квалитетним одлукама Клуба заступника у процесу усвајања неколико значајних законских аката.

Анализирајући коначни приједлог Закона о пољопривредном земљишту, Предсједништво је закључило да су највећи проблеми: нерјешени имовинско-правни односи у вези пољопривредног земљишта које би могло бити предмет закупа и неусклађени подаци у катастру са подацима у земљишним књигама. Опште је познато да су многи приватни власници земљишта уведени као посједници у катастру, а нису укњижени као власници у земљишним књигама. У “грунтовници” је укњижена Република Хрватска иако су стварни власници поједине физичке особе. Овом питању ће Клуб заступника СДСС-а посветити нарочиту пажњу и од коалцијских партнера захтијевати да се изнађе правни модус, да се кроз овај Закон или кроз измјене других закона, омогући укњижење стварних власника пољопривредног земљишта у земљишне књиге и брисање Републике Хрватске као укњиженог власника. Рјешавање овог питања је од посебног значаја и представља услов за давање сагласности саборских заступника СДСС-а у поступку доношења овог Закона.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

У циљу заштите права и интереса приватних власника пољопривредног земљишта Клуб заступника СДСС-а ће предложити амандмане на коначни приједлог Закона о пољопривредном земљишту, тако да се у овај Закон унесе слиједеће:

– да се за уговор о закупу приватног пољопривредног земљишта пропишу елементи који су садржани у уговорима о закупу пољопривредног земљишта у власништву државе,

– да предмет закупа приватног пољопривредног земљишта буде земљиште које се од стране власника не одржава погодним за пољопривредну производњу а власници су недоступни или непознатог боравишта.  Постојећи корисници земљишта, ако нису власници, треба да буду обухваћени поступком давања земљишта у закуп под законом прописаним условима,

–  да процјену вриједности приватног пољопривредног земљишта које се даје у закуп врши Порезна управа или да се  његова вриједност одређује на начин као за државно пољопривредно земљиште. Овим би се искључили стални судски вјештаци или процјенитељи, који би приликом процјене могли погодовати заинтересираним особама за закуп, а на штету приватних власника земљишта.   Цијена приватног пољопривредног земљишта  треба бити у складу с цијенама државног пољопривредног земљишта,

–  законом утврдити да трошкови поступка давања пољопривредног земљишта у закуп и увођења у посјед, који терете власника, не могу бити већи од годишње накнаде за закуп пољопривредног земљишта,

– да се поред евиденције приватног пољопривредног замљишта које може бити предмет закупа, предлаже се и вођење евиденције истог које је дато у закуп, како би  власник пољопривредног земљишта могао бити упознат о томе и да би могао поднијети захтјев за раскид уговора о закупу, уз отказни рок од године дана,

– да се ради заштите приватног власништва у овај Закон унесе одредба да уговор о закупу није правна основа за промјену права власништва на пољопривредном земљишту које је предмет закупа.

–   да власник земљишта датог у закуп има право у сваком тренутку поднијети министарству захтјев за исплату новца без промјена склопљеног уговорног односа до његовог истека или да се уговор пренесе на његово име или да поднесе захтјев за предају предметног пољопривредног земљишта у посјед. Ако власник затражи предају земљишта датог у закуп у његов посјед, уговор о закупу се раскида уз отказни рок од годину дана, а закупопримцу се раскид уговора о закупу, на захтјев власника третира као виша сила.

–  да се пропише да захтјев за закуп пољопривредног земљишта могу поднијети ОПГ-ови и обрти  основани најмање годину дана прије подношења овог захтјева, а остала правна лица најмање три године прије подношења захтјева, те морају имати позитивне економске показатеље пословања.

– да се пропише обавеза закупопримца који је узео у закуп приватно пољопривредно земљиште да исто мора искрчити у року од 2 године од увођења у посјед,

Aнализирајући приједлоге Закона о измјенама и допунама Закона о потицању улагања и Закона о управљању државном имовином, Предсједништво СДСС-а је констатирало дискриминирајуће поступање с обзиром да имовина  у власништву правних лица из бивших република СФРЈ, која се налази на територији Републике Хрватске има различит правни статус. На имовину из Словеније, БиХ и Македоније примјењује се забрана располагања и преузимања, а на имовину из Србије и из Црне Горе у земљишним књигама се као власник укњижила Република Хрваска! Овим је прекршен Уговор о питањима сукцесије, а на ту имовину се односе одредбе оба наведена закона. За имовину у власништву правних лица из република Србије и  Црне Горе треба тражити изузимање од  могућности продаје према Закону о потицању улагања.

У вези могућности давања у дугорочни закуп некретнина за које нису рјешени имовинско-правни односи, јер су исте предмет сукцесије, према Закону о управљању државном имовином, Клуб заступника СДСС-а ће предложити да уговор о дугорочном закупу таквих некретнина, са трајањем до највише 30 година, се може раскинути уколико се у међувремену закључи међународни уговор о сукцесији између  Републике Хрватске и дотичне државе сљеднице бивше СФРЈ. За рјешавање ових питања од посебног је значаја  провођење Уговора о питањима сукцесије бивше СФРЈ – Анекса Г – те би требало иницирати да заинтересоване државе  приступе преговарању и закључивању међународног уговора о том питању.

Клуб заступника СДСС-а ће упутити допис Влади РХ и надлежним министарствима, у којем ће их обавјестити о овим закључцима Председништва СДСС-а који се односе на приједлоге сва три наведена закона.