Oву врсту безобзирног напада до сада нисмо имали, али ни више позива и претњи којима се угрожава живот, на друштвеним мрежама и форумима, нисмо имали као што имамо сада, каже у разговору за „Политику” Милорад Пуповац, председник Српског народног већа и Самосталне денократске српске странке.  „То је очигледно и премијер Андреј Пленковић и његови надлежни министри препознали су као ствар која није безазлена. Као што ни ми то нисмо препознали као нешто безазлено”, истиче наш саговорник.мЧињеницу да ће човек који га је гађао храном из једног кафића у близини загребачке пијаце Долац бити оптужен само за ремећење јавног реда и мира, не жели да коментарише, уз опаску да ће препустити суду и полицији да одраде свој посао

– Нека поведу рачуна o ономе што изазива забринутост код припадника српске заједнице, а што омогућава овакве инциденте. Премијер Пленковић ме је звао после напада и јавно осудио оно што се десило, за разлику од председнице Колинде Грабар Китаровић. То је био први позив те врсте и прво обраћање неког премијера, до сада, поводом било којег познатог, јавног или нејавног инцидента – истиче Милорад Пуповац.

То, дакле, није била пракса ранијих премијера, па ни самог Пленковића?

Ја сам се, до сада, обраћао само председници републике писмом пре неколико година, у једној сличној атмосфери. Али, нажалост, то писмо није остало интерно, као што сам мислио, него сам добио јавни одговор у коме сам и ја проглашен одговорним за то што ми се догађа. Смисао обраћања Српског националног већа поводом овог инцидента није био повезан само с мојим искуством, него и с целокупном атмосфером и са свим потенцијалом који она ствара у друштву уопштено. Како према посланицима СДСС-а, тако и према припадницима српске заједнице у Хрватској, па и према другим актерима у хрватском политичком животу.

Има у Хрватској јавности оних који сматрају да је ваша реакција претерана и да је напад на политичара храном израз демократије у некој земљи?

Ако се суочавате с називима четник, с позивима на убиство, на решавање ствари метком, с пљувањем на улици, с понављањем поздрава „За дом спремни”, онда су то поруке мање утемељене на политичкој, а много више на етничкој основи. Има људи на левом политичком спектру који се не слажу увек с мојим политичким деловањем, али неће посегнути ни за говором мржње ни за вербалним актима насиља нити, пак, за овом врстом напада које сам ја доживео. А овде је, бојим се, реч о етнички мотивисаном нападу за који се годинама ствара клима у Хрватској.

Хрватска председница често потенцира потребу да се развију добри односи са Србијом, а с друге стране имамо потпуно супротне потезе и изјаве?

Тешко се може очекивати да се могу унапредити односи са Србијом, ако се погоршава или не унапређује однос према српској заједници у Хрватској. Тешко се може од Србије тражити да она унапређује и решава проблеме Хрвата у Војводини, а да се при томе не чине напоре да се унапреди положај Срба у Хрватској. Та врста политике не може бити дугорочна, нити може доносити озбиљније резултате. Нама је драго да су се позитивни трендови догодили када је у питању положај Хрвата у Србији и то ћемо, наравно, увек подржати. С друге стране, мора се много уложити на унапређењу односа између Хрватске и Србије и наравно при томе се не могу запоставити сви проблеми са којима се сусрећу Срби у Хрватској.

Ви сте сами недавно подсетили да сте шест пута положили заклетву на хрватском Уставу, али чини се ипак да за један део тамошње јавности још нисте довољно лојалан грађанин Хрватске?

За један број тих људи и политика, то никада неће ни бити случај. Можете учинити не знам шта за земљу у којој живите, за друштво коме припадате, али учините једанпут нешто што се њима неће свиђати и даље ћете бити произвођени у архетипског непријатеља, у некога ко не завређује никакав други третман осим онога кроз који ја пролазим. Дакле, реч је напросто о једној врсти става у којем нема дозвољене разлике у мишљењу. Не може неко ко је Србин критички говорити о Хрватској, јер то је одмах непријатељство.

Ви сте део власти врло битан за Пленковићеву владу. Колика је снага српског гласа у Сабору?

Снага нашег гласа је у томе што ми говоримо, што не пристајемо на то да ћутимо, што не престајемо исказивати оно што треба у вези с положајем Срба, с процесима у хрватском друштву и стањем политике и демократије у Хрватској. И то многима смета и хтели би да нас ућуткају, а ако не могу, онда да нас макну. И, с друге стране, тим људима смета што ми осигуравамо да се суоче са свим оним отвореним питањима с којима се среће просечан Србин у Хрватској и српске институције у Хрватској и тражимо да се то решава, а они то не желе.

Често вас у Хрватској један део јавности прозива као некога ко је увек део власти. И међу Србима има оних који мисле да није добра одлука да нека српска странка буде део власти. Били сте део власти и у време СДП-а, у време ХДЗ-а?

Како би изгледала Србија без Бошњака и без Мађара у власти? Како би изгледала Црна Гора без својих мањина у власти, укључујући и Хрвате? Није то интерес само мањине, то је интерес и државе. Али постоје различити концепти и виђења. Неки не желе мањине у својој држави, па их не желе ни у влади. Е, то у Србији сада није случај, није ни у Црној Гори, а неки би хтели да буде случај у Хрватској.

До сада то није био случај?

Није, али су били различити ефекти и опсези те сарадње. У време Иве Санадера и Јадранке Косор имали смо чланове владе и потпредседника владе. Данас имамо само партиципацију. У влади Зорана Милановића имали смо максимум до помоћника министра, а у овој влади имамо до нивоа државног секретара.

Је ли то ваша одлука или коалициони договор?

То је договор. Да ли би било боље да имамо више? У неким другим околностима – сигурно. У овим околностима, не можемо проценити да ли би било боље или не. Пошто, видите, многима смета и оволико колико имамо.

Да ли је Пленковић био спреман да вам да више?

То не могу сад говорити. У сваком случају, хрватска политичка сцена је врло динамична у протеклих две-три године и нема никакве сумње да та динамика, која није увек позитивна него негативна, има ефекта и на нас и наш положај у хрватској политици.

Да ли вам је ближи ХДЗ или СДП?

СДП и странке леве грађанске идеје су нама и већини Срба у Хрватској ближе. Али политички императив налаже Србима у Хрватској и другим мањинама да подрже ХДЗ, уколико он води политику која је отворена према мањинама, политику у којој чува вредности које су нама важне, и чува неке елементарне вредности демократског поретка.

Да ли је то сада случај?

То јесте сада случај. Једна од ствари које бисмо желели да се промени су односи Загреба и Београда. Ту је стање такво да очекујемо и хтели бисмо да се ствари почну мењати.

А колико ви можете да утичете?

Наше моћи нису превелике, али наша жеља и спремност да томе допринесемо јесте велика и чекамо само прилику да се то у неком смислу може почети политички капитализирати.

Откуда оптужбе да сте ви и СДСС радили на томе да се не процесуирају ратни злочини Срба у Вуковару?

Иза тога стоје они које желе да се врате на то да могу рекетирати појединце својим истрагама за ратне злочине, да могу истраге за ратне злочине претворити у средство за политичке обрачуне. Иза тога стоје политички и неполитички кругови који желе да Срби не партиципирају у власти, да немају мира у својим срединама у којима живе. Није њима до истинског суочавања са злочинима. Њима је највише до тога да добију политичку моћ.

После изјаве председника Србије Александра Вучића да је „Хитлер хтео свет без Јевреја, а да је Хрватска и њена политика хтела Хрватску без Срба”, ви сте рекли да разумете своје суграђане Хрвате који су у поређењима с Хитлеровом Немачком препознали тешке речи, тежак терет који се њима не би требало приписивати?

Кад се већ ватра распламсава, ако не можете смиривати на обе стране, морате смирити бар на једној страни. Ако то доноси резултате. Према томе, то је смисао и циљ мојих порука, он је био такав и раније, биће и убудуће. Што се тиче питања прошлости, морамо се јако пазити да нас ратна прошлост, било ратног распада заједничке земље и рата у Хрватској, било Другог светског рат поново не повуку у историјска непријатељства. Као што су многи истицали, укључујући и представнике Србије, та непријатељства нас само чине слабијим и подложнијим ризицима с којима се сусрећемо.

 

Председник хрватског Сабора Гордан Јандроковић одбио је да уврсти захтев бранитеља за вашим изјашњавањем о „Олуји” и „домовинском рату”. Ви сте одговорили да сте спремни за то и да би „можда било и време да се о неким стварима почне говорити”. О чему се то до сада ћутало и зашто? Шта бисте рекли пред Сабором?

То сасвим сигурно не бих рекао овог тренутка, у овом интервјуу. Постоји читав низ ствари, питања, тема, о којима није било прилике, простора, момента да се говори. Ако је неко хтео да се то отвори, ја сам поручио да немам ништа против. Какве би то последице имало по српско-хрватске односе, то је друго питање.