Судећи по броју приспелих кандидатура на српској мањинској листи у XII изборној једници може се закључити да се  политичка позорница, када су Српкиње и у Срби у Републици Хрватској у питању, полако профилише. Актуелних је седморо претендената на три заступничке столице. Дакако и исто толико замјеница и замјеника. Враћајући сећања у назад, само је јануара 2000. године било мање кандидата. Четворо. Четири године касније рекордан број кренуо је из ниског старта. Чак двадесеторо! Иза тога у следећој изборној рудни новембра 2011. пријављених је било 13-оро, а за последњe изборe ова врсте – лањскe „митровданскe“ било је 11 претендената. Шта је рећи? Опадање интензитета политичког афинитета код Срба? Чисто сумњам, јер Србе је одувек занимала политика и одувек важи синтагма „ја би то боље“! Смена политичких генерација? Донекле, да. Стари „првоборци“ су се помало уморили, а на „умор“ их наводи константно и више неголи известан изборни исход. Тек понеки, у ствари један из те гарде је и сада кансидат. Млађе генерално политика не занима уколико нису у некој од постојећих српских странака. Летимичан поглед на грађанске листе – листе етаблираних хрватских странака и коалиција ( „нормалне листе“ како на сопствене уши лањских избора чух од младе чланице бирачког одбора) такође одаје чињеницу да традиционалних српских презимена и млађег нараштаја (барем оних које бих непосредно или посредно познавао) нема ни на тим листама.  Дакле, као мотив квантитативно слабије презентације и интереса кадидата на овим изборима остаје више него извјестан исход избора. Подсјећам, осим на изборима јануара 2000., на свим изборима на овамо – више него убедљиво тријумфовали су кандидати Самосталне демократске срpске странке. Колико је законодавац мандата прописао, толико су их и кандидати наше странке добивали. Да је законодавац прописао пет или шест – сигуран сам да би исто толико поверење бирача и добили! Дакле, исплати ли се ићи у било какву утакмицу у којој је исход познат. Логично зар  не!

15

Површним погледом на садашњих седморицу „величанствених“ видљиво је да су апсолутно сви изњедрени и створени у широкој фамилији СДСС-а! Скоро па и њихови замјеници сви одреда припадају или су припадали истој политичкој платформи. У том контексту посматрано, ни кампања не би требала и не би смјела бити „крвава и до кости“. Чак би и слоган СДСС-ове кампање био прихватљив за све „Гласно и јасно против страха“, као што су и основни проблеми српске заједнице свима знани. Разлика је у моделима решења тих проблема. Неко би их сам уз подршку прогресивних и демократских друштвених фактора решавао. Неко би уз подршку „патрона“! Право је свакога на избор, као што је и право свакога бирача кому ће поверити и на кога ће пренети део својег полиитчког субјективитета да га заступа у пословима „јавне ствари“. А политички субјективитет сваком бирачу непорециво припада као што му припада име и презиме, датум рођења или ОИБ.

k1_resized

Зазивам, а верујем да делите мишљење, фер и џентлменсу кампању која је некидан почела. Кампању у којој се сукобљавају идеје, мишљења ставови, визије… А не кандидати на личној, породичној и другој основи. Лањска нажалост није била таква. Било је свега и свачега. Најмање онога што бирачима треба – реалне визије. Зато „пушке у сошке господо“! Дакако вербалне. Кампања буде и прође. Изборни исход је, искуствено говорим на основу трендова и бирачких преференција свих досадашњих „међусрпских“ избора – познат. Тешке речи остављају горак окус. Издигнимо се из „паланачког“ миљеа у какав волимо често заглибити.  Покажимо свима, па и себи самима пре свега, да смо достојни кандидатуре српског „посланика“!

Срећно!!!!